Hrišćanin

Isus Hristos

  • Stih:

    Jer Bogu tako omile svet da je i Sina svog Jedinorodnog dao, da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima život večni.

    Evanđelje po Jovanu 3:16

  • Pogledajte!

    Site Bozija Rec
  • Video Propovedi

Archive for November, 2014

Brige vs. Carstvo Božije

Posted by danck19 on 21 November 2014

Jevanđelje po Mateju: 6:25-34
Ne brinite! Zemaljske stvari daju čovečijem srcu iluziju sigurnosti i rešenje za brige; realno, upravo one pokreću stanje zabrinutosti. Srce koje je vezano za zemaljske stvari prima, zajedno sa njima, zagušljivi teret briga. Briga skuplja blago, a skupljeno blago donosi brige. Želimo da obezbedimo svoj život pomoću zemaljskih stvari, kako bi postali bezbrižni, brineći se, ali realnost dokazuje upravo suprotno. Lanci koji nas vezuju za zemaljske stvarimi su upravo ove brige.
Pogrešno korišćenje zemaljskih stvari se sastoji od činjenice da su nam stvari potrebne za sigurnost sutrašnjeg dana. Ali ove stvari su namenjene, u najstriktnijem smislu reči, samo za današnji dan. Upravo ova sigurnost sutrašnjeg dana me čini tako nesigurnim danas. Dosta je svakom danu zla svog. Onaj koji potpuno predaje sutrašnji dan u Božije ruke, i prima danas ono što potrebuje za život, takav čovek je zaista siguran. Ono što dobijam svakodnevno treba da me čini slobonijim po pitanju sutrašnjeg dana. Razmišljanaje o sutaršnjem danu donosi jednu neprestanu brigu. Ne brinite se dakle za sutra – ovo je ili nemilosrdna izjava siromašnijim ljudima kojima Isus upravo govori, onima koji, ljudski gledano, sutra će ogladneti ako se ne brinu danas, ili nesnosni zakon kojeg čovek prezirno odbija od sebe, ili je to jedinstvena izjava Jevandjelja, u vezi slobode Božije dece koja imaju Oca na nebu. On im je dao Svog ljubljenog Sina. Kako, dakle, da nam s Njim sve ne daruje? (Rim 8:32).

Ne brinite se dakle za sutra; ova izjava se ne moze svatiti kao zivotna filozofija, ili kao zakon nego jedino kao Jevanđelje Isusa Hrista. Jedino učenik koji priznaje Isusa nalazi u ovim rečima obećanje, puno ljubavi, Oca Isusa Hrista i oslobođenje od svake druge stvari. Nije zabrinutost ono što čini vernika da se ne brine, nego vera u Isusa Hrista. On sada zna da ne pomaze kada brine (stih 27). Sutrašnji dan, idući sat nam ne pripadaju. Nema nikakvog smisla da se ponašamo kao da zaista možemo uticati na okolnosti, ako se brinemo. Ni na koji način ne možemo menjati okolnosti na ovome svetu. Jedino Bog može da se pobrine, jer On upravlja ovim svetom. Zbog toga što se mi ne možemo pobrinuti, jer smo tako nemoćni, ne trebamo se ni brinuti. Ako se brinemo uzurpiramo Božije gospodarstvo.

Onaj koji sledi Isusa zna ne samo da ne može i da ne treba da se brine nego i da nema potrebe da to radi. Ni briga kao ni rad ne prizvode naš svakodnevni hleb, nego Bog Otac. Ptice i ljiljani ne trude se i ne predu, ali ipak imaju hrane i odenuti su, svakodnevno dobijaju ono što im je potrebno, a da se nisu brinuli za to. Ovo zemaljske stvari su im potrebne samo za danas, ne skupljaju ih, i na taj način proslavljaju svog Stvoritelja, ne kroz vrednost, radnost ili brigu, nego kroz jednostavno svakodnevno primanje, darova koje Bog daje. Na taj način ptice nebeske i liljani u polju postaju primer Hrisovim sledbenicima. Isus uništava na taj način potrebu za povezivanjem rada sa hranom, zamisljenu bez Boga. Ne smatraju svakodnevni hleb kao nagradu za njihov rad, nego nam govore o jednostavnosti u kojoj nema brige, onog koji ide Hristovim putem i dobija sve od Boga.

“Gle nijedna životinja ne radi za svoju hranu, nego svaka ima zadatak koji treba da ispuni, a potom traži i nalazi svoju hranu. Ptica leti i peva, pravi gnezdo, hrani svoje male (ptiće); to je njen posao, ali ovim radom ne zarađuje za hranu. Volovi oru, konji vuku i učestvuju u bitci, ovce daju vunu, mleko i sir; to je njihov posao, ali se ne hrane iz svega ovog, nego zemlja daje travu i hrani ih, Božijim blagoslovom. Dakle i čovek treba da radi i uradi nešto, ali u isto vreme da bude svestan da ne njegov rad, nego Drugi je Onaj koji ga hrani, i to je bogati Božiji blagoslov, i ako, na prvi pogled, se hrani od svog rada, jer Bog mu ne daje ništa ako ne radi. Kao što ptica ne seje, niti skuplja, umreće od gladi ako ne leti u potrazi za hranom. I kada nađe hranu, ta hrana nije plata nego Božija dobrota. jer ko je tamo stavio hranu da je ona nađe? Jer ako Bog ne spremi unapred, niko neće naći, čak kad bi ceo svet radio i tražio do iscrpljenosti” (Luter).

Ako o pticama i liljanima brine Stvoritelj, neće Bog nahraniti još više svoju decu koja Ga svaki dan mole? On kome sva dobra zemaljska pripadaju, i koja deli po Svojoj želji, ne može dati i svakodnevne potrebne stvari?
Znam Otac moj se brine. Za hleb sa moga stola On sve ptice hrani, Što bi ja bio zabrinut? (Klaudius)
Briga ili zabrinutost je zanimanje neznabožaca, onih koji nemaju veru i onih koji se pouzdaju u svoj rad a ne u Boga. Neznabožci se brinu, jer ne znaju da Otac zna sve što njima treba. Zato žele da ostvare sami ono što ne očekuju od Boga. Sa druge strane za jednog učenika važi princip: “Ištite najpre carstvo Božje, i pravdu Njegovu, i ovo će vam se sve dodati.” Sada postaje jasno da briga za hranom i odećom nije isto što i briga (iskanje, traženje) Božijeg Carstva; kao što bi voleli da verujemo da bi ispunjavanje naših i porodičnih obaveza, i briga za hlebom i domom bile jednake brizi za Božijim Carstvom, i kao da bi se to rešilo brigom. Bozije Carstvo i Njegova pravda su nešto sasvim drugo od darova koje primamo dodatno (i ovo će vam se sve dodati). U stvari to nije ništa drugo osim pravde o kojoj je govorio u Ev. po Mateju 5 i 6, pravda Hristovog krsta i učeništvo pod tim krstom. Zajedništvo sa Isusom i izvršavanje Njegovih zapovesti dolaze PRVO, a sve ostalo ide posle. To nije neka mešavina nego je redosled. Traženje Hristove pravde ide pre brige za naš život, za hranom, odećom, zanatom i porodicom. Ovo je najsažetiji rezime onog što je do sad rečeno. Ova Hristova reč je ili nesnosni teret, raspad ljudske egzistencije siromašnih i onih koje žive u nemaštini, ili pak Jevanđelje koje oslobađa i donosi potpunu radost. Isus ne govori o onome što čovek treba da uradi a ne može, nego o onome što nam je Bog dao i obećanja koje nam i dalje daje. Ako nam je Hrist bio darovan, a mi smo pozvani da Ga sledimo u učeništvu, zajedno sa Njim nam je darovano sve, bukvalno sve. (Rim 8:32). Sve ostalo će nam se doadati. Onaj koji sledi Isusa gleda samo Njegovu pravdu, nalazi se u Njegovoj ruci pod Njegovom zaštitom, zaštitom Isusa Hrista i Njegovog Oca. A onom koji se nalazi u takvom zajedništvu sa Ocem ne može se ništa desiti, i ne može sumnjati u činjenici da će Otac sigurno nahraniti Svoju decu i neće ih ostaviti da trpe glad. Bog će poslati pomoć u pravo vreme. On zna njihove potrebe.
A kad je sledio jedno vreme Isusa, na Njegovo pitanje: “Eda vam šta nedostade?” učenik će odgovoriti: “Ništa Gospode!” Kako bi moglo da usfali nešto onom koji u gladi, u progonstvu i u opasnostima, ima sigurnost zajedništva sa Isusom Hristom?

Iz knjige Učeništvo (Nachfolge) koju je napisao Ditrih Bonhofer (Dietrich Bonhoeffer 1906 – 1945)

Posted in Uncategorized | Leave a Comment »